Реализација пројекта

 

ПАРТНЕРСКА САРАДЊА ПОЧЕЛА ЈЕ ПОТПИСИВАЊЕМ ОВОГ ДОКУМЕНТА

 

 


Шлос: Петак, 17. јун 2005.

РАДИОНИЦЕ ВЕЗА УДРУЖЕЊА
"ШЛОС У ГОЛУБИНЦИМА"

Полазници радионице веза су упознати са историјом ручног рада (предавање кустоса Љиљане Трифуновић), а одласком у музеј Новог Сада музејском збирком ентеријерног текстила.

У практичном делу упознаће све технике веза, врсте веза и "трукераја" а након савладане технике приступиће изради ентеријерног текстила: свадбених пешкира, столњака, кецеља, навлака за оклагије, штрафтове за полице, куварице, подметаче, четкаре, чешљаре, шибицаре...

Полазници треба да оставе извезене предмете за музеј. По завршетку радионице на крају обуке, направиће се изложба радова и доделиће им се сертификати-потврде о похађању.

Циљ овог програма је да се сачува и пренесе на нове генерације старо знање ручног рада - веза, као и културно стваралаштво из живота села. Циљ је и да се кроз организацију слободног времена путем радионица омогући да то време деца квалитетно и корисно употребе. На тај начин се формира и нова публика пријатеља и сарадника музеја.

Ове радионице је подржао и финансијски помогао Секретаријат за образовање и културу Аутономне Покрајине Војводине, коме се овим путем захваљујемо.

Јованка Сечански

 


АНКЕТА СЕЛА

СЕЛО СЕ ИЗЈАСНИЛО ЗА ТУРИЗАМ

Анкета је рађена од 04. до 11. августа 2003. године у 23 улице. Циљ анкете био је да сазнамо потребе и жеље житеља онако како они виде сами. На анкету је одговорило 421 домаћинство.
Овај велики посао на анкети урађен је тимски и волонтерски од стране чланова Удружења и пријатеља Удружења "Шлос у Голубинцима". Урађено је и обрађено 18.103 одговора на 43 питања. Зато сви они који су дали свој допринос на раду у анкети заслужују захвалност и похвалу села, јер овако велику и значајну банку података, колико је мени познато, за сада имају само Голубинци на читавој општини Стара Пазова.
Прво што се може видети и закључити из анкете јесте да је село већ одавно ушло у транзицију и да постоји спремност да крене у нови циклус изградње новог квалитета живота. Анкета показује да су заинтересовани за развој нове привредне гране - сеоског туризма.
На питање: "Када припремимо Голубинце заједно за туризам, да ли би се и Ваше домаћиство бавшо туризмом? " - 255 домаћинстава села одговорило је са ДА или 60,6%, а на питање: "Шта је по Вашем мишљењу највредније у селу што бисте показали туристима? " - 65,8% одговорило је по следећем редоследу: Шлос, Водице, цркве, стара школа, котобање, живот села и коње.
Свест о значају културног наслеђа као заједничког добра села постоји, међутим, концепт о његовој правој вредности као споменика културе идентитета живота села у континуитету није сасвим оформљена. То ће вероватно настати онда када их село рестауира и дају им нову друштвену и економску функцију.
Замак Шлос има дугу и занимљиву историју и као грађевина и као споменик културе. Саграђен је 1767. године када је у Голубинцима била граничарска управа Европе некада. Овде постоји још неколико јавних објеката из тог периода који су под заштитом споменика
културе. У Шлосу је 1813. године боравио Карађорђе. Улога Карађорђа била је значајна за утемељење нове српске државности по угледу на Европу тада. Веома је важно да се успостави цивилизован однос према културним вредностима и историјском наслеђу. Сада је време да покажемо зрелост и способност да нашој прошлости дамо значај и нову функцију за 21. век, од које село данас може имати и економске користи кроз развој туризма и на тај начин креативно и конструктивно сачувати историјско памћење.
Село је изменило структуру становништва. У селу живи 32,5% новог становништва (избеглица), а 64,4% се изјаснило као староседеоци. Са средњом школом има 30,6%, са вишом - 3,4% и са високом - 2,7%, а 14,3% се изјаснило као сиромашно становништво. Без посла је у селу 15,6%, а само 24% испитаника се бави искључиво земљорадњом.
На питање: "Да ли сте сачували предмете, односно етно-предмете, као што су рукотворине и др.? " - само 24,9% одговорило је са ДА, што значи да је у селу остало веома мало предмета из живота прошлости.
Ако се одмах нешто не предузме село ће изгубити и предмете и знање из живота паорске, традицијске културе некада. Туризам је начин да се и предмети и успомене сачувају и да добију нову функцију за ново становништво у служби туризма.
Село је кроз анкету показало да су у њему промене настале давно, да поседује богатство људских ресурса, да његови становници желе туризам и да кроз њега виде могућност за напредак села - тако се изјаснило 71,3% испитаника.
Сада је на политичарима да покажу своју мудрост и добру вољу, да не игноришу и не занемаре жељу својих житеља и гласача. Тиме ће показати колико је за њих бављење политиком било средство за друштвени напредак, а не средство за личну афирмацију.


Јованка Сечански

 


 

Шлос: Понедељак, 29. август 2005.

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ

Програм "Дани европске баштине" настао је на идеји да је културна разноликост европских народа највеће богатство Европе

Пре петнаест година, Савет Европе - најстарија међудржавна организација на нашем континенту започела је програм европске културне сарадње под називом "Дани европске баштине". Овај програм има за циљ, пре свега, да зближавањем европских народа и држава и подстицањем њихове културне сарадње, допринесе обезбеђењу мира, толеранције, демократије и друштвеног напретка на континенту. Европљани, знамо, говоре мноштвом језика, разликују се по верској припадности, разликују се по својим обичајима и утицајима, али и по природном окружењу у коме живе. Иако мањи од свих других, европски континент обилује културном и природном разноврсношћу. У прошлости, ово се често користило да се продубе политичке поделе које су доводиле до најкрвавијих сукоба у историји наше цивилизације. Поделе, самоизолација - затварање у сопствене уске, најчешће националне културне оквире, подстицале су ратове и прекидале напредак свих заједница на целом контитнету. Поништавале су све оно што се постизало у тренуцима мира. Отуда је од краја другог светског рата па све до данас, најважнији циљ заједничке европске политике - одржавање мира.
Програм "Дани европске баштине" настао на темељу такве политике, поникао је и на важном ставу Европске културне конвенције - споразума европских држава о потреби заједничке културне сарадње која ће доприносити миру, квалитету живота појединаца и заједница, као и заједничком развоју. У овом споразуму, насталом пре тачно педесет година, истакнуто је да је културно наслеђе европских народа заједничко и да је обавеза свих држава да о својој баштини брину као о заједничкој.
Неговање сопствених обичаја, традиције, језика, уметности, али и народног градитељства и остатака своје древне прошлости, уз неговање природе и својих предела, морална је и друштвена обавеза сваке заједнице, уједно и дар заједничком европском наслеђу.
Зато се сваког септембра у целој Европи, на стотинама места - прослављају Дани европске баштине. Тада се публици и гостима отварају храмови, дворци, ризнице, музеји и библиотеке, али и грађевине традиционалне народне архитектуре. Приказује се другима своје, али одлази и код других у госте, да би се људи што боље упознали, како би се и више поштовали.
Ове године, у Србији ће Дани европске баштине бити прослављени тако што ће у бројним местима бити организоване манифестације чија је основна тема Земља - наша баштина. Сматрамо да нигде у нас, ова тема није дубље везана за тло, традицију и начин живота, до у Војводини. А зашто највећа прослава и манифестација баш у Голубинцима, питаће се читалац.
Голубинци су типично сремско село, које се на први поглед не разликује од суседних села. У градитељском смислу, у селу постоји смао једна посебна зграда која привлачи пажњу. То је "Шлос", велико и складно здање из времена када су Голубинци било административно седиште аустријске граничарске управе. Наравно, у селу странцу привлаче пажњу две лепе и богате цркве, православна и католичка, оронула, али још увек моћна школска зграда из 18. века, као и низ домаћинстава, стамбених и економских објеката, који јасно говоре о богатству, укусу, али и везаности старих Голубинчана за пољоприовреду и земљу, од које се одувек тешко, али и добро живело. И најзад, свако ко дође, може приметити, да је то старо село одувек настојало да живи у складу са природом. Међутим, као и сваком селу, оно што смо својевремено звали напредак у време индустријализације наметнуо је високу цену. Најпре, то су често празна дворишта и оронуле старе куће које не скривају своју лепоту, али и недостатак бриге за њих, затим, то је и необрађена земља, па понека гомила отпада на прилазима селу и можда најболније - то што нема много младих житеља у селу у којем би се могло добро живети. И такви Голубинци заокупили су последњих година пажњу како Војводине, тако и Србије. Постали су једно од ретких села које је своју пролост препознало као ресурс будућег развоја и по томе се битно разликују од својих суседа.
Голубинци су село које сматра да сељани могу боље живети, ако се врате својој традицији и богатој прошлости и почну да је користе за остварење лепше будућности. Србији се у тешком времену економске и друштвене транзиције, препоручује окретање културном и сеоском туризму. А како ћемо развијати туризам без неговања своје баштине и традиције, и свега што нас чини посебним, другачијим и занимљивим за туристу - дођоша?
Голубинци су препознали своју прилику и развили снажни покрет својих житеља који је кренуо у смислену и пажљиву обнову своје културне баштине и традиције. У том смислу, овај покрет је на најбољи начин утиснуо ово село у културну мапу Европе, и то баш данас, када се у Европи говори о друштвеној вредности културне баштине за развој, исто као што се говори о извору енергије или рудном богатству. Отуда су Голубинци препознати као село на најбољем путу на којем сигурно треба да буде подржано од стране, како локалних, тако и покрајинских и републичких власти у своме будућем путу развоја. Због тога се Голубинци налазе на Листи приоритета Републике Србије у великом програму Савета европе и Европске уније за обнову баштине југоисточне Европе. Због тога им је и са задовољством поверено организовање овогодишњих Дана европске баштине.

Боривоје Шурдић, Виши саветник министра за културу Републике Србије

 


СЕЛО ОПАСАНО БАГРЕМОМ
"За зеленију и чистију Војводину"

Студенти и ђаци заједно са Миром Станисављевић посадили под надзором професора Шумарског факултета из Београда др Стевана Дожића и инспекцијске службе Општине 500 садница багрема и 300 еводија
Недавно је око Голубинаца подигнут нови шумски заштитни појас, забран или ветробран. Саднице за ову намену Удружење "Шлос у Голубинцима" је добило на конкурсу Покрајинског Секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство Војводине. Подизање шумских пољозаштитних појасева у Војводини је приоритетно јер је Војводина до те мере огољена да се налази у врху најугрожених предела Европе.
Сађење је спроведено под надзором и на основу пројекта професора др Стевана Дожића са Шумарског факултета у Београду и инспекцијске службе Општине Стара Пазова. Бригу о преузимању садница и организовања садње испред Удружења преузела је на себе Мира Станисављевић, а придружили су јој се Јоца Мијатовић и Ђура Веселиновић.
Садња је започета у присуству професора Дожића који је дошао у Голубинце заједно са 30 студената Шумарског факултета који су и започели подизање заштитног појаса садњом багрема. Све њих је у име села домаћински примила, угостила и заједно са њима садила Мира Станисављевић.
Другог дана су се у акцију укључили ђаци седмог и осмог разреда ОШ "23. октобар" из Голубинаца, њих 75 са својим наставницима. Њих су Мира, Ђура и Јоца домаћински прихватили и са њима наставили садњу. Засађено је 500 багрема и 300 еводија.
Трећег дана су дошли ђаци другог и трећег разреда са својим учитељицима да залију саднице.
Ово је била права партнерска сарадња у конкретној акцији за бољу будућност. Сви који су учествовали заслужују искрене честитке и захвалност мештана села, јер ће зеленим појасом село бити заштићено од ветрова, пчеле добити више нектера, а Голубинци бити зеленији и лепши.
Месној заједници поклонили смо 37 садница, да их по њиховом избору негде засаде. Где год да се зазелене биће добро за све.

Јованка Сечански

 


 

 

на врх странице