Пројект

СЕЛО ГОЛУБИНЦИ ЕТНО-ЕКО МУЗЕЈ

Јованка Сечански

Биће живи музеј

Кроз рестаурацију и ревитализацију материјалне и нематеријалне културе редефинише се идентитет заснован на концепту музеја мртвих предмета.
Да би се село одржало, од виталног значаја је да његова стара култура буде релевантна за његов савремен живот и да кроз одрживи развој културног туризма обезбеди нови квалитет.
UNESCO-ва Декларација из 2003. године Наслеђе нематеријалне културе (Intengible Cultural Heritage), обухвата праксу, искуство, знање и способност да се знање пренесе преко групне и индивидуалне комуникације.
Нематеријално културно наслеђе преноси се из генерације у генерацију и поново рекреира у заједници, одржавајући средину у којој је настало, историју развоја и на тај начин обезбеди заједници осећање идентитета припадности у континуитету.
По својој дефиницији, нематеријална култура је жива култура уткана у друштвени живот заједнице, а ту спада: музика, игра, церемоније, забавне игре, разне технике ручног рада и другог стваралаштва као део свакодневног живота, као и језик, усмена историја, религија, личне успомене и сећања заједнице.
Музеј села има велику улогу да му омогући нови смисао у његовој еволуцији, осећање континуитета и регионалног идентитета. Зато је живи МУЗЕЈ и културни центар развоја 21. века.

Циљ пројекта:
Да развије викенд туризам базиран на традицијској култури села, лепоту једноставности. Голубинци се налазе на раскршћу путева између два велика града, Београда и Новог Сада, од Београда су удаљени 39 км, а од Новог Сада 45 км, што им даје идеалан положај за дневни и викенд туризам.
Жеља нам је да развијемо и традицију викенд туризма за градску породицу, да викенде проведе квалитетно у међусобном дружењу, упознавању и комуницирању као једном од важних предуслова за развој здраве и задовољне породице.
Концепт овог пројекта није класичан приступ музеологији, замку "Шлос" као симболу развоја села 1767. године по угледу на Европу тада. Он поново треба да буде симбол нове наде и уласка у нову Европу. Да у примењеној уметности, новог стваралачког и предузетничког духа буде изазов за младе, да свој живот и снове могу успешно остварити на селу.
Село не треба да имитира урбану културу, оно има свој амбијент и идентитет и као такво велики значај у здравој економији. Оно мора направити напор и добити озбиљну подршку за свој нови пут и живот у 21. веку. Економска и културна трансформација нове традиције живота села мора се стварати, ако хоћемо да поново буде живота у војвођанском селу.
Развој туризма у Голубинцима представља одрживи развој. У почетку, био би то додатни приход домаћинсту, а касније би се развио разноврсни породични бизнис. Развила би се и свест о значају и вредности споменика културе, којих овде има као ретко где у селу. Два споменика су од изузетне вредности и девет од великог значаја. Са амбијенталном целином центра села, ово је национална категоризација. Међутим,они се ни код локалне власти ни код житеља не доживљављју као део сопственог локалног идентитета, зато и јесу препштени зубу времена. Развојем туризма они би добили нову функцију и нови значај, а то би допринело и њиховом бољем одржавању, као и у Европи.
Овим развојним пројектом могли би постићи идеал квалитета живота на селу, а то значи:

  • Чисто,физички безбедно окружење
  • Одрживи екосистем
  • Промоцију и поштовање историјског и културног наслеђа
  • Живот заједнице заснован на међусобној подршци
  • Висок степен јавног учешћа у локалној и регионалној власти
  • Развој разноврсне и иновативне породичне привреде која обезбеђује пуну запосленост.
 

ЗАШТО РЕВИТАЛИЗАЦИЈУ СЕЛА ГОЛУБИНЦИ
ВЕЗУЈЕМ ЗА КУЛТУРУ

У свакој заједници народа, како широј тако и локалној, култура је начин и метод обликовања постојања једне заједнице. Култура као и живот није статична, она нам нуди различите методе преношења и обнављања духовног и материјалног наслеђа.
Култура зна да чува и поштује традицију, у исто време нуди могућности и отвара нове путеве њене даље надградње и развоја народа и његовог обликовања у времену и простору.
На развитак савременог друштва и народа данас велики утицај има развој тржишне привреде. Тако и културно стваралаштво има робни карактер и тако омогућава сваком ствараоцу заслужен профит. Зато овај пројект материјалну и нематеријалну културу села види као ресурс, који ће ставити на туристичко тржеште и тако сачувати културно наслеђе које ће донети и добит.
Када се говори о традицијској култури села, обично се има слика српског села 19. века, а село данас то није. Такво виђене културе и живота села 21. века је неодрживо. Селу су данас потребне нове шансе и могућности за даљи развој да живот у њему одражава време садашње, како у економском тако и у културном погледу.
Стара паорско-традицијска култура војвођанског села је прошлост и отишла је у историју, а нова још није нашла свој пут за нови квалитет живота. Многи елементи из живота села некада су измењени, јер се обрада земље изменила а начин привређивања и обраде земље утиче на формирање специфичности сеоске културе.
Култура становања и начин комуникације се променио па и начин размишљања. Село данас размишља тржишно а све то је у складу са временом и транзицијом кроз коју је село и неопажено, већ одавно прошло. Оно тржишни начин мишљења брже усваја зато јер је власник својих добара и рада, па захтева и право вредновање и профит.
На жалост, селом и његовом новом културом живљења, баш као и његовом економијом мало се ко бави. Оно преживљава више стихиски. Када се планирају велике инвестиције онда се увек размишља о индустрализацији, као да војвођанска земља - црница, није велики капитал који је данас мртав. Када би се тај капитал осавременио и квалитет живота на селу би се унапредио, то би био разлог да живот у војвођанском селу поново служи за углед а не да одумире. Но, то је велики задатак који припада држави да о том брине.
Овај пројект уважава време садашње и чињенично стање села, баш као и препоруке УНЕСКА за одрживи развој. Ово није пројект великих инвестиција, али јесте пројект великих развојних могоћности за малу породичну привреду.
Голубинци имају богатство споменика културе, плански грађених још из периода Марије Терезије. Симбол и идентитет његовог развоја је замак Шлос саграђен 1767. године, у којем је 1813. године боравио и Карађорђе. У центру се налази више јавних објеката који припадају истом периоду граничарске архиктектуре, као и лепи и вредни сакрални објекти.
Мултиетничко становнишво које овде живи, чини га још атрактивнијим и културолошки богатијим, а многи елементи из старе паорске културе прешли су у примењену уметност коју многи заљубљеници негују и чувају.
Голубинци су смештени на раскршћу путева, од Београда су удаљени само 39 км, а од Новог Сада 45 км, и нису предграђе. Имају сву чар некада успешног паорског села и сав потенцијал за развој туризма, који би у економскм погледу био додатни приход породичном буџету, а туризам би и у културном погледу обогатио живот овде.
Структура становништва је такође занимљива. Са средњом школом има 30,6%, са вишом 3,4%, а са високим образовањем има 2,7% становништва. Новог становништва (избеглица) има 32,5% и 15,6% је без посла. У анкети се 60,6% изјаснило да би се бавило туризмом, 71,3% види у развоју туризма могућност за напредак села за бољи живот младих.
Тренд одумирања села може се зауставити, само ако му се пруже нове шансе за ревитализацију, а она је овде могућа. Село је задржало традициску логику размишљања, да без рада нема хлеба ни живота. Рад и ред су још увек на пиједесталу система вредности, па ако добије нове могућности, спремно би уложило труд.
Зато су индивидуалне инијацтиве грађана од значаја и треба их охрабрити и подржати, могу се реализовати у доброј партнерској сарадњи са многим институцијама, што представња савремен начин процеса новог развоја и обогаћује житеље новим знањем и вештинама.
Дириговани развој привреде је отишао у историју заједно са прошлим системом. Зато је овај пројект вредан пажње, јер може у тимској и партнерској сарадњи остварити постављене циљеве за добробит заједнице.

Јованка Сечански

 

ПАРТНЕРСКА САРАДЊА

То је облик повезивања са релевантним институцијама и појединцима који се баве развојем људске заједнице. А за нас, то је прављење мреже са онима, који се у оквиру свог рада или интересовања баве очувањем културне баштине.
Ово је савремен начин функционисања демократског друштва, како би се пружиле једнаке шансе и права свим грађанима да равноправно учествују у развоју заједнице, а партијска доминација карактеристична за аутократске системе смањила.
Од не мањег значаја је и то што се овим путем сарадње долази до обостране едукације, како грађана, тако и власти, а у циљу успостављања функционалне демократије.
Зато Удружење "Шлос у Голубинцима" цени и вреднује постигнуту партнерску сарадњу са Општином Стара Пазова, државним институцијама као што је сарадња са Министарством за културу Републике Србије, Покрајинским Секретаријатом за културу и образовање Војводине, Заводом за заштиту споменика културе, житељима села Голубинци, као и удружењима КУД "Голубинци", ХКПД "Томислав" који се брину за очување нематеријалне етно-културе села.
Сви ми заједно учествујемо у ревитализацији села, са акцентом на очувању културне баштине, која за Голубинце представља и значајан ресурс у новој функцији одрживог развоја.
Пројект "Село Голубинци, етно-еко музеј", има за циљ ревитализацију села, кроз наслеђено богатство споменика културе у овом панонском бисеру руралне, сеоске архитектуре. Овај мртви капитал који чека рестаурацију да добије лепоту и стари сјај у новој функцији развоја културног и агро-туризма, како је то предвиђено у Пројекту Јованке Сечански.
Развој људских заједница данас се не може остварити без уважавања значаја еколошке равнотеже, коју је човек и савремена цивилизација озбиљно угрозила. Зато је свака земља обавезна да у свом делу учини напор да врати дрвеће и очисти земљу и воде од загађења. Наша Војводина је најогољеније подручје на европском континенту, зато је Покрајински Секретаријат за пољопривреду и водопривреду Војводине предузео мере заштите у очувању животне средине Пројектом, за зеленију и чистију Војводину.
Удружење "Шлос" се придружило Општинској акцији у оквиру војвођанског пројекта, да учествује у озелењавању села Голубинци. За извођење ове акције била нам је неопходна помоћ стручњака. Тако је дошло до нове партнерске сарадње Удружења "Шлос" и Шумарског факултета у Београду који је пружио и практичну помоћ житељима села у садњи 800 медоносних садница. Ове саднице ће селу бити заштита од ветра, утицати на побољшање климатских услова, пчеларима бити испаша и допринети еколошкој равнотежи.
Сав наш труд и рад не би имао никаквог смисла да у овај процес ревитализације села нису укључени и млади. Зато је наша сарадња са школом, њеним ђацима и наставницима вредна помена и пажње. Радећи са младима, преносимо им знање, љубав и значај бриге за културно наслеђе. Култура има значај у нашем животу онолико, колико је познајемо и примењујемо. Она је комплексно и моћно средство у рукама народа који је разуме и зна да користи и примењује за унапређење квалитета живота.
Зато је и партнерска сарадња наш културни кључ који нам помаже да отварамо врата сарадње за успех Пројекта "Село Голубинци, етно-еко музеј".

Партнерска сарадња на делу: "Село опасано багремом"

АУТОР ПРОЈЕКТА, село Голубинци етно-еко музеј
Јованка Сечански

на врх странице