Новости

     12.03.2015.
У линку испод овог текста можете погледати:

ПРОЈЕКАТ ОБНОВЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ЗА НОВУ ФУНКЦИЈУ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

аутора ЈОВАНКЕ СЕЧАНСКИ, етнолога

pogledaj dodatak u PDF-u


     10.02.2015.
Нови број часописа "Шлос" изашао је из штампе крајем 2014. године.
Можете га погледати у линку испод овог текста.

pogledaj dodatak u PDF-u


     01.02.2013.
Црни слез (Malva silvestris L.)

Некада давно, у нашем народу лист црног слеза се користио се у кулинарству за справљање врло укусних варива с поврћем, а цвет као боја за колаче. У селима, лист се користио за исхрану живине.
Примена црног слеза у историји наше народне медицине има дугу традицију. У XIX веку лист и цвет су се користили за лечење упала органа за варење и дисање, као диуретично средство за боље излучивање мокраће, а облоге за умирење кожних болести. Препоричивао се код упала грла, бронхитиса и астме. У народу је познат под бројним различитим називима: слез, црни слез, гушчија трава, велика слезовача, сљез, слијез, ћурчија трава, дивљи слез, итд.
Црни слез (Malva silvestris L.) је космополитска врста, распрострањена у Европи, Азији, Америци, Африци, делимично Аустралији. У неким деловима света среће се и као гајена биљка.
Расте у рудералним и коровским биљним заједницама: поред насеља, поред саобраћајница, на запуштеним местима, у баштама, вртовима, виноградима, окопавинама, стрништима озимих жита, шумама, како у равницама тако и у планинским пределима. Чешће се јавља на сувљим и топлијим стаништима, као и земљиштима богатијим хранљивим материјама.
Са ботаничког аспекта црни слез припада роду Malva, који обухвата око 30 врста, које расту у Европи, Азији, северној Африци, северној Америци. Већина врста овога рода среће се у коровским и рудералним биљним заједницама. На нашим просторима срећу се 4 врсте. Научни назив рода Malva потиче од грчке речи malasso = омекшати, што се односи на слузаву масу, која се добива при кувању стабла и корена, али и због тога што чај од ове биљке ублажава неке болове.
Црни слез је двогодишња или вишегодишња биљка, вретенастог и меснатог корена, висине од 25 до 150 cm. Стабљике су полегле, у доњем делу одрвенеле, по површини покривенe длачицама. Листови су бубрежастог облика или прстасто дељени, са дугачким дршкама. У пазуху листова развија се од 2 до 6 карактеристичних ружичастих до љубичастих цветова. Цвета од маја до септембра месеца.
За израду лековитих препарата користе се цвет и лист црног слеза. Од биолошки вредних материја лист садржи око 7% слузи и мало танина, а цвет садржи преко 10% слузи, антоцијански гликозид малвин, органске киселине.
Сакупљање листа и цвета врши се у време цветања, по лепом и сунчаном времену, од јуна до августа месеца. Сакупљени материјал треба сушити на сеновитом и промајном месту. Осушени материјал је слузастог укуса, без специфичног мириса. Добивени материјал треба чувати у папирним врећицама на сувом и тамном месту до годину дана.
Лековити приправци на бази црног слеза користе се као помоћно лековито средство за лечење разних упала коже и слузнице, за ублажавање и смирење кашља при прехладама, запаљења усне шупљине и грла, против катара органа за варење. За лечење кожних болести, опекотина, отока, акни и рана могу се користити облоге и купке.


на врх странице